Kako upisati i studirati psihologiju u Srbiji: Sveobuhvatan vodič za buduće studente

Odlučiti se za studije psihologije predstavlja izazovan i životno važan korak. Kao jedna od najtraženijih nauka o ljudskom umu i ponašanju, psihologija privlači brojne kandidate svake godine. Međutim, put od želje do diplome može biti ispunjen pitanjima, dilemama i izazovima. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces upisa, studiranja i perspektive nakon završetka psihologije u Srbiji, na osnovu iskustava i pitanja generacija studenata.

Prijemni ispit: Prva i najveća prepreka

Prijemni ispit na državne fakultete psihologije (u Beogradu, Novom Sadu i Nišu) tradicionalno je visoko konkurentan. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti.

Za teorijski deo, kandidati moraju temeljno savladati preporučenu literaturu (npr. "Uvod u psihologiju"). Ključ uspeha leži u pažljivom učenju, čak i fusnota i detalja koji se čine sporednim. Pitanja su često precizna i zahtevaju tačno razgraničenje pojmova. Mnogi kandidati ističu da je čista logika i sistematsko učenje od neprocenjive važnosti, ali priznaju da i određena doza sreće u pogledu toga koja pitanja će "izaći" igra ulogu.

Test opšte informisanosti predstavlja poseban izazov. On zahteva širok kulturni horizont - poznavanje aktuelnih dešavanja u politici, sportu, umetnosti, književnosti, ali i opšte obrazovne teme iz srednjoškolskog gradiva. Ovdje je bitno biti u toku sa aktuelnim temama, ali bez velike pritisaka da se sve zapamti. Redovno čitanje kvalitetnih medija, praćenje vesti i opšta radoznalost su najbolja priprema. Kako se kaže, na mnogo će biti važnije da si opuštena i odmorna nego da si premorena od učenja sitnica.

U Novom Sadu se, pored ova dva testa, polaže i test inteligencije (logičkog zaključivanja). Za njega se ne može učiti na klasičan način, ali je korisno rešavati različite tipove zadataka kako bi se mozak navikao na određeni način razmišljanja. Važno je na samom testu ne zadržavati se previše na teškim pitanjima, već prvo rešiti ona koja su očigledna, a zatim se vratiti na preostala.

Budžet ili samofinansiranje: Finansijska strana studija

Upasti na budžet na psihologiji je san mnogih kandidata. Međutim, važno je znati da postoji pravilo da studenti mogu biti na budžetu samo na jednom nivou studija (osnovne, master, doktorske). Ako ste već završili jedne osnovne studije na budžetu, drugi fakultet ćete verovatno morati da finansirate sami. Ipak, postoji mogućnost da se nakon prve godine, uz odličan prosek, pređe sa samofinansiranja na budžet, što je dodatna motivacija za marljiv rad.

Za one koji ne upadnu na budžet, školarina na državnim fakultetima je znatno niža nego na privatnim. Ipak, dugoročno gledano, četiri dodatne godine provedene kao student bez redovnog prihoda mogu koštati više nego razlika u školarini. Zbog toga se mnogi kandidati sa završenim predhodnim fakultetom ipak opredeljuju za master studije psihologije umesto za druge osnovne studije.

Koji fakultet izabrati: Beograd, Novi Sad ili privatni?

Tradicionalno, najveća konkurencija je na Filozofskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Oba imaju dugu tradiciju i dobar ugled. Opšte je mišljenje da se na njima stiče solidno teorijsko znanje, sa mnogo čistom logikom i akademskim pristupom. Programi su široki i obuhvatni, a podela na smerove (module) dolazi tek na četvrtoj godini (klinička, psihologija rada, istraživačka, psihologija obrazovanja).

Neke od prednosti beogradskog fakulteta navode se u jačoj metodologiji istraživanja, dok novosadski ističe predmete poput Akademskih veština koji bolje pripremaju studente za naučni rad. Važno je napomenuti da se na ovim fakultetima ne stiče licenca za psihoterapijski rad - za to su potrebne dodatne, duge i skupe edukacije.

Privatni fakulteti (poput Fakulteta za medije i komunikacije - Singidunum ili Fakulteta za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu) nude modernije programe, često više orijentisane na praksu (npr. poslovnu psihologiju), i fleksibilniji raspored, što je pogodno za one koji rade. Međutim, školarina je znatno viša, a kod nekih poslodavaca i dalje postoji određeni predrasuda prema privatnim diplomama.

Da li upisati psihologiju nakon drugog fakulteta?

Ovo je česta dilema, posebno za one koje zanima klinička psihologija ili psihoterapija. Mnogi savetuju da je mnogo efikasnije i isplativije upisati master studije psihologije (ako ispunjavate uslove) ili čak direktno krenuti na edukaciju za psihoterapiju, nego ponovo počinjati sa osnovnim studijama. Razlozi su višestruki: gubitak vremena (4 godine), finansijski troškovi, i činjenica da ćete svakako morati na dodatne edukacije. Na master studijama se polažu tzv. diferencijalni ispiti kako bi se nadoknadila razlika u znanju u odnosu na studente sa osnovnih studija psihologije.

Međutim, važno je proveriti stavove profesora na željenom master smeru. Postoje priče da su profesori jako skeptični prema pedagozima ili drugim "nesrodnim" profilima koji žele da upišu kliničku psihologiju na masteru. Dobra priprema i motivacioni letter mogu prevazići ovu prepreku.

Šta vas čeka tokom studija?

Studije psihologije su zahtevne i obimne. Očekuje se puno čitanja, pisanja seminarskih radova (često u grupama), sprovodenje istraživanja i analiza podataka. Predmeti poput statistike i metodologije izazivaju strah kod mnogih, ali su od suštinskog značaja za razumevanje psihologije kao nauke. Vežbe su često obavezne i zahtevaju redovno prisustvo, što otežava kombinovanje studija sa punim radnim vremenom.

Tokom studija ćete se susresti sa različitim pravcima u psihologiji - od psihoanalize i bihejvioralne do humanističke i kognitivne psihologije. Važno je imati otvoren um, jer ćete verovatno čuti kritike jednih pravaca od strane zagovornika drugih. Kako jedan iskusni student kaže, "psihoanaliza se obrađuje, ali ne previše, možda bih čak rekla i površno", što ukazuje na to da fakultet daje osnovni pregled, ali za dubinsko poznavanje bilo kog pravca potrebno je samostalno usavršavanje.

Perspektive zaposlenja: Mitovi i realnost

Ovo je verovatno najkontroverznija tema. Iskustva se dramatično razlikuju. Sa jedne strane, imamo glasne priče o nemogućnosti zaposlenja "bez debelu vezu ili novac da platite prodju". Ovi negativni iskusi često se odnose na pokušaje zaposlenja u državnim institucijama (škole, domovi zdravlja, bolnice), gde su otvorena radna mesta retka, a proces zapošljavanja može biti neproziran.

Sa druge strane, brojni psiholozi nalaze odlično plaćene i perspektivne poslove u privatnom sektoru, pre svega u oblastima ljudskih resursa (HR). Pozicije poput regrutera, trenera ili specijaliste za razvoj zaposlenih visoko cenjenje u velikim kompanijama, a psiholozi su tu posebno traženi zbog svog znanja o ljudskom ponašanju i testovima. Za ove poslove nije potrebna dodatna edukacija, dovoljna je diploma.

Ostale perspektive uključuju istraživački rad (u agencijama za istraživanje javnog mnjenja ili na akademiji), rad u nevladinim organizacijama, ili pak pokretanje privatne prakse u savetovanju ili psihoterapiji (nakon završene edukacije). Važno je naglasiti da je tržište najbolje u većim gradovima, posebno u Beogradu.

Psihoterapija: Put nakon fakulteta

Ako je vaš san da postanete psihoterapeut, fakultet je samo prvi korak. Da biste se profesionalno bavili psihoterapijom, neophodna je dodatna, dugotrajna i skupa edukacija u nekom od priznatih pravaca (geštalt, psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna, transakciona analiza, psihodrama itd.). Ove edukacije traju od 4 do 7 godina i podrazumevaju teoriju, ličnu terapiju, rad pod supervizijom i vođenje sopstvenih klijenata. Zanimljivo je da ove edukacije mogu upisati i ljudi koji nisu psiholozi (ekonomisti, pravnici, filolozi), ali moraju prvo položiti tzv. propedevtiku - skup predmeta koji nadoknađuje osnovno znanje iz psihologije.

Zlatni saveti za buduće studente

• Budite realni. Studije psihologije nisu samo o pomaganju ljudima ili analiziranju snova. To je ozbiljna nauka sa puno teorije, statistike i istraživanja.
• Ne odustajte ako ne upadnete iz prve. Konkurencija je velika i mnogi uspevaju tek iz drugog ili trećeg pokušaja. Tu godinu iskoristite za usavršavanje engleskog jezika ili volontiranje u srodnoj oblasti.
• Gradite mrežu kontakata. Veze jesu važne, ali ne onako kako se misli. Aktivno uključivanje u studentske projekte, volontiranje i dobre odnose sa profesorima i kolegama otvara vrata za buduće prilike.
• Razmislite o specijalizaciji unapred. Ako vas zanima biznis, tražite prakse u HR odeljenjima. Ako želite klinički rad, volontirajte u relevantnim ustanovama. To će vam dati prednost na tržištu rada.
• Vodi računa o sebi. Studiranje može biti stresno. Budi opuštena i odmorna koliko god je to moguće. Vaše mentalno zdravlje je prioritet.

Studiranje psihologije je maratonska trka, a ne sprint. Zahteva strpljenje, upornost, čistu logiku i istinsku strast prema predmetu. Ali za one koji su spremni na izazov, to može biti put ka ispunjavajućoj i smislenoj karijeri. Bez obzira na sve prepreke i priče o teškom zapošljavanju, znanje, istrajnost i proaktivnost su najbolji saveznici. Želim ti puno sreće na tom putu.